Bila jednom tri praseta.
Prvo prase je bilo veoma lenjo, nije htelo da radi, ali je htelo da se igra i brzo je sagradilo kuću od slame.
Drugo prase je radilo malo više, ali je i ono bio pomalo lenjo i više volelo da se igra i napravilo je svoju kuću od drveta.
Zatim su dva praseta pevala, plesala i igrala se zajedno ostatak dana.
Treće prase je vredno radilo ceo dan i sagradilo svoju kuću od cigle. Bila je to čvrsta kuća sa velikim kaminom i dimnjakom. Izgledala je kao da može da izdrži i najjače vetrove.
Sledećeg dana je vuk prolazio ulicom gde su živela tri praseta. Video je kuću od slame i osetio je miris praseta unutra.
Pomislio je da bi prase bilo baš ukusan ručak i krenula mu je voda na usta.
Pokucao na vrata i rekao:
“Prase, prase, pusti me unutra!”
Prase je videlo velike vukove šape kroz ključaonicu i reče:
“Ne! Ne! Ne!”
Tada vuk pokaza zube i reče:
“Samo ti pričaj, ali kada ja dunem i vatru sunem, srušiću ti kuću!”
Pa poče da duva iz sve snage i oduva kuću od slame.
Prvo prase pobeže da se sakrije sa drugim prasetom.
Vuk nastavi niz stazu i prođe pored druge kuće od drveta, vide kuću i oseti miris prasića unutra. Poče da mu ide voda na usta dok je razmišljao o finoj večeri koju će napraviti.
Pokuca na vrata kuće od drveta i reče:
“Prasići, prasići, pustite me unutra”
Prasići su kroz ključaonicu videli vukove šiljate uši, pa odgovoriše:
“Ne! Ne! Ne!”
Vuk pokaza zube i reče:
“Samo vi pričajte, ali kad aja dumen i vatru sunem, srušiću vam kuću!”
Vuk poče da duva i duva i oduva kuću od drveta.
Poče da juri prasiće i pokuša da ih pojede oba odjednom, ali mu oni pobegoše!
Njegove velike čeljusti škljocnuše i ugrizoše samo vazduh, a dva praseta pobegoše koliko su ih noge nosile.
Vuk ih je jurio niz stazu i skoro ih je uhvatio. Ali stigli su do zidane kuće i zalupili vrata pre nego što ih je vuk uhvatio.
Tri praseta su se jako uplašila, znali su da vuk hoće da ih pojede.
Vuk nije jeo celog dana i jako je ogladneo jer je jurio prasiće unaokolo, a sada je mogao da oseti miris sve tri praseta u trećoj kući.
Pomislio je da bi tri praseta bila jako ukusna večera.
Vuk pokuca na vrata treće kuće i reče:
“Prasići, prasići, pustite me unutra!”
Ali praščići kroz ključaonicu videše vukove uske oči i odgovoriše:
“Ne! Ne! Ne!”
Vuk pokaza zube i reče:
“Samo vi pričajte, ali kada ja dunem i vatru sunem, srušiću vam kuću!”
Vuk poče da duva i duva. Poče da duva jače i jače. I još jače, iz sve snage, ali nije mogao da oduva kuću.
Konačno, bio je toliko bez daha da nije mogao da diše i više nije mogao da duva. Stao da se odmori i da malo razmisli.
Ovo je bilo previše, vuk je cupkao od besa i odlučio se da će sići niz odžak i pojesti prasiće za večeru.
Dok se penjao na krov, prasići su naložili vatru i stavili veliki lonac pun vode da proključa.
Dok je vuk silazio niz odžak, okliznu se, a prasići skinuše poklopac lonca i vuk pljusnu u vrelu vodu, izlete kroz odžak i ne vrati se više nikada.
Prasići su živeli srećno do kraja života.
Sledeća priča: Vuk i sedam jarića